Качара

Качара Срећковића је атипичан привредни објекат, са тремом, две собе и подрумом. Окренута је на југ и оријентисана ка дворишту. На основи правоугаоног облика од камена подигнути су зидови од тесаних талпи на делу качаре и од чатме у делу где су собе. Кров је на четири воде, покривен ћерамидом и подшиндран. Таванице су од коленике и шашовца, док су подови у собама од набијене земље. На југозападној страни зграде је отворени трем са стубовима.

Ако и није имала казан за печење ракије, готово свака кућа у Србији имала је ракију, па је скоро обавезан део задружног домаћинства била зграда за смештај каца за комину, бурад са пићем и, по могућству, казаном за печење ракије. Качаре спадају међу највеће пратеће зграде, препознатљиве по великим двокрилним вратима и, обично на наспрамној страни, мањим за избацивање комине. У организацији сеоског кућишта качари је било место што даље од куће, у доњем делу дворишта и на косини ради најлакшег ослобађања од џибре након печења. Качара Славка Маслара је грађена каменом, тросливног крова са вратима на забату окренутом ка падини, кроз која је уношена шљива и сипана у каце чији су отвори допирали до равни забата. Качара је ван функције.